Digitalni vodič za razumevanje anksioznosti koji sadrži alate, primere i vežbe za rad sa njom.
Saznaj višePsihoterapija predstavlja složen proces koji se odvija između dve osobe – psihoterapeuta i klijenta gde putem razgovora kreiramo promenu koja je jasno definisana kao terapijski cilj. Psihoterapija pored odnosa dve osobe može podrazumevati i odnos više osoba kada se radi o porodičnoj, partnerskoj ili grupnoj psihoterapiji. Takođe, pored toga što je govor tj. razgovor glavni alat kojim se koristimo u radu, u psihoterapiji se često koristimo i drugim raznim neverbalnim metodama (crtanje, pokret i sl.).
Psihoterapija predstavlja proces gde je i sam razgovor između dve osobe strukturiran, koji podrazumeva jasna pravila, granice i cilj. Jedan terapijski susret obično traje 1h i naziva se seansa (sesija). Psihoterapijski prostor je specifično kreiran prostor tako da se u njemu osećate bezbedno i sigurno i da poštuje pravila privatnosti i poverljivosti. Kada smo već kod poverljivosti, psihoterapeut je taj koji, prema ljudskim i pre svega etičkim načelima, čuva za sebe i ne deli sa drugim ljudima sadržaj psihoterapijske seanse.
Psihoterapeut je osoba koja je kvalifikovana i stručna u profesionalnom smislu vođenja samog procesa. Psihoterapeut je u ulozi empatičnog slušaoca i podrške klijenta, i u isto vreme izazivač promene, odnosno osoba koja klijenta poziva na preuzimanje odgovornosti nad svojim životom čime je dodatno osnažuje. Sa druge strane klijent je osoba koja dolazi sa temom za rad. Takve teme mogu biti kliničke slike poput depresije ili anksioznosti, ali i razvojne krize, kao i teme koje služe osobi da unapredi kvalitet svog života.
Psihoterapija je od svog osnivanja i psihoanalize zajedno sa Frojdom pa sve do danas značajno napredovala. Od psihoanalize pa do danas nastaju brojni psihoterapijski pravci i škole koje se razlikuju po metodama kojima se služe i pristupu, a koje uvek imaju isti cilj, a to je otklanjanje simptoma i dobrobit mentalnog zdravlja klijenta. Takođe, efikasnost psihoterapijskog rada je naučno potvrđena i u brojnim studijama.
Ono što nam istraživanja pokazuju jeste da najznačajniji deo uspešnosti psihoterapijskog procesa je upravo terapijski odnos – odnos između psihoterapeuta i klijenta. Upravo tada i kažemo da je odnos taj koji leči.
Iako je odnos taj koji leči i to nam govori o važnosti poklapanja same ličnosti psihoterapeuta i ličnosti klijenta, ovo ne umanjuje značaj terapijskog obrazovanja koje u većini slučajeva traje 8+ godina školovanja (studije psihologije u mom slučaju – 4 godine i edukacija za psihoterapeuta dodatnih 5 godina, obuhvatajući kako teorijski tako i praktičan deo).
Psihoterapija se od neformalnog razgovora između ostalog razlikuje i u tome što sadrži psihoterapijski cilj. Preporučeni tempo viđanja da bi se maksimalizovala efikasnost psihoterapije jeste jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje. Ono što je važno jeste da postoji kontinuitet u radu. Obično je potrebno 15–20 seansi da bi se pojavili prvi rezultati. Ovaj broj svakako varira od složenosti problema sa kojim klijent dolazi, trenutnih životnih okolnosti, tempa viđanja, ali i klijentove posvećenosti kako terapijskom procesu, tako i primeni u periodima između seansi.
Psihoterapija nam služi da istražimo sebe, svoje misli, osećanja, obrasce ponašanja, da se dublje zagledamo u svoje biće i krenemo u proces promene ka životu koji ima smisla za nas i koji je u skladu sa našim bićem.
Osobe koje su se susrele tokom života sa nekim mentalnim problemom 20%
Osobe koje se nisu susrele sa mentalnim problemima 80%
više od 20% ljudi u SAD se barem jednom u životu susrelo sa nekim od mentalnih poteškoća (vrlo je verovatno da je ovaj broj van statistike i veći)
(https://www.helpguide.org/handbook/online-therapy/therapy-statistics)
Osobe koje su prošle kroz psihoterapijski proces i nisu zadovoljne rezultatima 25%
Osobe koje su prošle kroz psihoterapijski proces i zadovoljne su rezultatima 75%
više od 75% ljudi koji su prošli kroz psihoterapijski proces bilo je zadovoljno rezultatima i izvestilo je o povećanju sveukupnog kvaliteta života
(https://www.helpguide.org/handbook/online-therapy/therapy-statistics)
Prva besplatna seansa podrazumeva razgovor od 15ak minuta putem online platformi (viber/whatsapp) koja služi upoznavanju. Na ovoj seansi ću se predstaviti i razgovaraćemo o tome šta bi bila tema vašeg psihoterapijskog rada kao i o tome da li smo dobar saradnički tim za takav proces. Ovo je dobar način da me upoznate i pitate sve ono što vas zanima o psihoterapijskom procesu.
zakaži besplatne konsultacijeVažno je da znate o meni…
Moje ime je
i ja sam klinički psiholog i
porodični psihoterapeut u edukaciji.
Kliničku psihologiju sam završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a trenutno sam završna godina edukacije iz sistemske porodične psihoterapije u okviru AST (Asocijacije sistemskih terapeuta) i radim pod supervizijom. To znači da tim stručnih kolega prati moj rad i da imam njihovo mentorstvo.
Ono što negujem u radu jeste otvorenost i transparentnost. Važno mi je da kao psihoterapeutkinja budem tu za vas kroz empatiju i podršku, ali da vas u isto vreme osnažujem da preuzmete odgovornost nad svojim životom i kreirate život koji za vas ima smisla. Siguran prostor i poverljivost kao i informisanost o samom procesu i mojim kompetencijama jeste nešto je preduslov rada sa mnom.
Na svoju prvu psihoterapijsku seansu sam krenula još krajem srednje škole i to je bila porodična psihoterapija, tako da sam i tokom studija uporedo išla i na seanse i kroz vreme i višegodišnji lični rad, odlučila sam da želim da se edukujem u smeru porodične psihoterapije. Sada, takođe i tokom edukacije imam lične sate svoje psihoterapije. Dugo iskustvo u svom ličnom radu mi omogućava da bolje razumem klijenta, jer pored profesionalnog iskustva, imam i iskustvo o tome kako je to sedeti preko puta psihoterapeuta. Takođe, ovo iskustvo mi je donelo mogućnost da razumem da je psihoterapija nekada složen, zahtevan, bolan i dug proces, ali da su plodovi rada i sveukupni kvalitet života nakon toga nešto što je vredno takvog truda.
klijenata do sada
održanih seansi
godina obrazovanja
Moja posebna interesovanja u profesionalnom smislu vezana su za klinički aspekt psihologije, ali i socijalni.
Deo mog interesovanja vezan je za traumatske događaje (ratovi, izbeglištvo) na području Balkana, te sam takođe, dodatno edukovana na ovom polju.
Verujem u važnost prevencije i tokom studija radila sam volonterski sa različitim marginalizovanim grupama kojima je bila potrebna psihološka pomoć (osobe sa problemom zavisnosti, srednjoškolci i adolescenti, LGBT+ , studenti i sl.)
Nakon volonterskog rada, svoju privatnu praksu u okviru različitih savetovališta započinjem 2022. godine.
Od 2024. sam registrovana kao preduzetnica i svoju psihološku delatnost obavljam u okviru svog savetovališta koje se nalazi na Novom Beogradu, u blizini Arene.
Psihoterapija je za mene jedini posao kojim se bavim (ovo naglašavam jer klijente neterko i sa punim pravom zanima da li sam zaposlena negde i psihoterapiju radim kao dodatni posao) i ujedno, pored toga što je u tom smislu jedina profesija, ona je i moj poziv i velika ljubav. Radim sa ograničenim brojem klijenata i termina u jednom trenutku budući da mi je važno da sačuvam kvalitet svog fokusa u svakom od terapijskih procesa u kojima učestvujem.
U radu sa klijentima ističem važnost kontinuiteta u psihoterapijskom procesu. Ovo ujedno znači da postoje i jasna pravila oko toga kada zakazujemo seanse, koliko one traju, mesečno, koja su pravila kada se radi o plaćanju, otkazivanju i pomeranju seansi. Sve ovo se odnosi i na mene budući da negujem ravnopravnost u odnosu psihoterapeut-klijent.
U radu sa klijentima negujem takav pristup da volim da dam prostor klijentima da iznesu i izraze sve ono što im je potrebno i da budem tu kao saosećajni svedok svega kroz šta klijent prolazi. Sa druge strane, tu sam da usmeravam proces, postavljam pitanja o kojima će klijent promišljati, pozivam na aktivan rad između seansi i usmeravam klijenta ka terapijskom cilju.
I sama sam u svom psihoterapijskom procesu bila ljubitelj različitih terapijskih tehnika, tako da, kao terapeutkinja negujem primenjivanje različitih tehnika, ali i domaćih zadataka. Naravno, uvek prateći senzibilitet klijenta – nekada će biti dominantan razgovor, nekada crtanje, nekada telesni pristup, nekada rad sa karticama, predmetima, tablom i sl.
U radu sa klijentima takođe obrađujem i važne političko-društvene teme koje utiču na život klijenta. Ovo znači da pojedinac ne postoji van nekog sistema i stoga važan deo mog rada se odnosi i na uvažavanje vremena i prostora u kome trenutno živimo i kako nas to oblikuje.
Možda deluje čudno zašto ljudskost, ali ljudskost u tom smislu da pre svega što ste tu kao klijent ili korisnik usluga, za mene ste pre svega ljudsko biće. I pre svega što sam psihoterapeutkinja i ja sam ljudsko biće, tako da od mene možete očekivati da ukoliko nešto ne znam ili nisam edukovana na tom polju da vam to i kažem i usmerim vas na kolege koji su stručniji u toj oblasti. Takođe, otvorena sam i za povratnu informaciju klijenta u kontekstu toga kako mu se čini proces, da li želi sporiji ili proaktivniji tempo, kakav je njegov/njen doživljaj našeg rada, mog pristupa i sl.
Kada prepoznam da je pored moje psihoterapijske usluge potrebno uključiti još nekoga kako bi proces bio efikasniji, klijente o tome obaveštavam i zajedno pravimo plan rada. To može biti usluga psihijatra, logopeda, defektologa ili bilo koja druga usluga koju prepoznam da bi mogla biti korisna za klijenta.
Moja dužnost kao psihoterapeuta jeste da se iznova i iznova dodatno edukujem, istražujem i učim i to je ono što i praktikujem kako bih bila korisnija klijentima. Pored toga, i važan deo moje korisnosti jeste i moj lični rad koji sada već traje 10 godina i nastavlja se.
Jedna od mojih vrednosti jeste iskrenost te mi je i u psihoterapijskom procesu to važan deo. Šta to znači u praksi? To znači da govorim ono što i živim. Takođe, u toku procesa ponekada podelim i neke lične priče samo i onda kada procenjujem da to ima koristi za klijenta.
i psihoterapija uživo!
Porodična psihoterapija podrazumeva ne samo rad sa porodicama, već i sa parovima, i svakako individualni rad.
U radu sa pojedincima porodična psihoterapija nam pomaže da bolje razumemo odnos koji imamo sami sa sobom, sa svojom porodicom, partnerom, prijateljima, kolegama i sl. Kroz odnose učimo i razvijamo se!
U radu sa parovima vrlo brzo detektujemo šta je ono što otežava partnersko funkcionisanje bilo da je to komunikacija, ponašanje ili nešto drugo. Kroz partnersku psihoterapiju zajedno radimo kroz zadatke i sam proces i time pravimo iskorake i promene.
U radu sa porodicama, učimo da razumemo porodične uloge, da otvorenije i efikasnije razgovaramo, poštujući granice jedni drugih. Pored toga, gradimo strategije za zajedničko rešavanje problema i sl.
Individualna psihoterapija se preporučuje onda kada želite da istražite sopstveni unutrašnji svet kroz važne odnose koje imate sa drugima, ali i sa sobom. Partnerska psihoterapija se preporučuje onda kada zajedno sa partnerom ne uspevate da prevaziđete poteškoće u odnosu. Porodična psihoterapija se preporučuje onda kada je čitava porodica nezadovoljna funkcionisanjem ili je dovoljno da i jedan član porodice ima problem, ali se porodica uključuje kao vid podrške za rešavanje takvog problema.
Ono što porodičnu psihoterapiju razlikuje od ostalih pravaca jeste široko razumevanje simptoma/poteškoće/problema koji osoba ima. Dakle, promišljamo i o prošlim važnim događajima poput transgeneracijskih trauma, ali i trenutnim kao i o budućnosti. Ujedno radimo na osećanjima i prihvatanju, ali i proaktivno i praktično. Uvažavamo kontekst u kome se osoba nalazi i širu sredinu koja oblikuje određeni simptom (školu, posao, državu kao i vreme u kome odrasta ili živi). Ovakav široki pristup zapravo pomaže u jasnijem razumevanju uzroka nastajanja simptoma, a onda i posledično razumevanju koraka koje je potrebno preduzeti da bi došlo do promene.
faktori kod klijenta koji
značajno doprinose većoj
efikasnosti terapijskog procesa
faktori kod terapeuta koji
značajno doprinose većoj
efikasnosti terapijskog procesa
Porodična psihoterapija je jedan od modaliteta psihoterapije koji u svom fokusu ima rad na odnosima. To mogu biti porodični, partnerski, prijateljski odnosi, kao i onaj najvažniji odnos, a to odnos sa samim sobom. Dakle, u svojoj praksi radim sa pojedincima, parovima ili čitavim porodicama. Zajedno radimo na definisanju problema ili poteškoće koju osoba ili porodica donosi kao temu na psihoterapijsku seansu, a nakon toga radimo udruženi na rešavanju problema koristeći se metodama i tehnikama iz ovog modaliteta. Pored tehnika iz porodične psihoterapije, koristim i svoje višegodišnje iskustvo koje sam stekla kroz svoj lični rad, ali znanja sa studija i drugih dodatnih edukacija.
U porodičnoj psihoterapiji pored toga što promišljamo o prošlosti, razmišljamo i o tome kako takva prošlost oblikuje naš život danas i kako to možemo promeniti. Važan deo rada jeste i izrada genograma (porodičnog stabla) gde zajedno radimo na uviđanju određenih obrazaca ponašanja kao ponavljajućih u porodici. Verujem da su odnosi ti kroz koje struje svakodnevna dešavanja i kroz koje možemo mnogo saznati o sebi, i samim tim, posledično, promeniti svoj odnos sa samim sobom. Budućnost je važna jer promišljajući o njoj kreiramo terapijske ciljeve ka kojima se krećemo i aktivno radimo na tome, kako na seansama, tako i van seansi.
Porodična psihoterapija nam služi da rastemo i razvijamo se, širimo lične kapacitete, menjamo perspektivu i pogled na život. Ona ima za cilj da nam pomogne u različitim životnim oblastima čineći da budemo osnaženi za sve ono što život čini teškim i ranjivi dovoljno da umemo da osetimo lepotu i razigranost života, a pre svega prisutni u svom životu i svojim odnosima. Psihoterapija nas uči kako da verujemo u promenu, stvaramo promenu i preuzmemo odgovornost za svoj život kao i da učinimo sebe slobodnim.
Pored porodičnog, u svom radu se služim i pojedinim pristupima ili tehnikama iz određenih pravaca u kojima sam edukovana tokom studija ili pri dodatnim edukacijama:
da spoznamo sebe, svoje potrebe i svoje ciljeve
da se povezujemo, volimo i gradimo kvalitetne odnose kako sa sobom tako i sa drugim ljudima
da steknemo alate i veštine koji su nam potrebni da bismo prevazišli neki simptom, problem, poteškoću
da steknemo odgovornost zrele odrasle osobe i takvom odgovornošću osvajamo slobodu i kreiramo život koji za nas ima smisla
da širimo sopstvene kapacitete za različite doživljaje i iskustva
U odgovoru će Vam stići informacija o ceni seanse kao i prvim terminima koji su dostupni za besplatne konsultacije.
Zajedno ćemo utvrditi jesmo li dobar tim za terapijski rad i tu ćete imati priliku da pitate sve što vas zanima.
Pre nego što započnemo rad, na mejl ili uživo u zavisnosti od tipa rada dobijate ugovor koji obuhvata pravilnik rada i vaša prava i obaveze kao klijenta.
Krećemo u proces rasta i razvoja i radujem se tome da budem svedok vašoj promeni!
Ne, porodična psihoterapija podrazumeva pored rada sa porodicama, i individualni rad sa pojedincima, sa parovima, decom, grupama itd.
Ovo zavisi od puno faktora. Istraživanja pokazuju da je to u proseku 15–20 seansi da bi se videli prvi rezultati, ali ovaj broj značajno varira od toga šta je tema terapijskog rada, nivo angažovanosti klijenta, koliko je klijent fokus samo na jednoj temi, a koliko je otvoren da radimo i na drugim poljima uporedo, od upliva trenutnih životnih situacija i sl. Mnogo važnije od samog broja seansi je kontinuitet u radu.
Preporuka u početku jeste da to bude jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje. Ukoliko su terapije s vremena na vreme ne možemo govoriti o psihoterapijskom procesu već o psihološkom savetovanju. Tokom vremena u radu zajedno dogovaramo tempo viđanja.
Prvi znaci jesu da je kvalitet života narušen i to obično prati pojava određenih simptoma koje ne uspevamo sami da rešimo. Sa druge strane, na psihoterapiju možemo krenuti i onda kada nemamo aktuelni problem, ali želimo da učimo o sebi i povećamo kvalitet života.
Da, radim i online i uživo i nezavisno od tipa terapije koga izaberete rezultati terapijskog procesa su podjednako kvalitetni.
Ne, posao psihoterapeuta podrazumeva poseban deo koji se tiče pravila poverljivosti. Ovo pravilo znači da je terapeut dužan da čuva sve priče sa seansi samo za sebe. Izuzetak može biti jedino supervizor koji je terapeut-mentor terapeutu sa kojim radite. U svojoj praksi posebno vodim računa o tome da kada radimo uživo omogućim klijentu potpunu privatnost, kao i u online uslovima.
Pravila otkazivanja i pomeranja seansi su definisana pravilnikom koji dobijate na početku rada i deo su ugovora koji se potpisuje između terapeuta i klijenta. Sva pravila koja se odnose na vas, odnose se i na mene budući da negujem ravnopravnost u terapijskom odnosu.
Da, i psihoterapeut je dužan da vam pruži na uvid kvalifikacije koje poseduje. I sama otvoreno pružam klijentima na uvid svoje diplome dosadašnjeg obrazovanja i stečenih edukacija. Klijentovo pravo jeste da zna sve o stručnosti psihoterapeuta sa kojim započinje terapijski rad.
