Bilo bi čudno da ovaj tekst ne započnem sa- živimo u brzom vremenu koje nam donosi mnogo stresa- i hoću da, složiću se sa tim, ali ću i dodati da ujedno živimo u vremenu gde pored ovog nezaobilaznog stresa, postoji i stres koji sami sebi dodatno pravimo.
Ovo je jedna od važnijih stvari na koju vratim klijente kada razgovaramo o stresu. Da, postoje objektivno stresne situacije, ali pored toga je važno i kakav je naš odgovor na taj stres- da li sebi olakšavamo ili dodatno otežavamo stresnu situaciju.
Šta sve može biti stres? Pa svašta, ali hajde da izdvojimo neke od čestih- stres na poslu (prekomeran posao koji je potrebno obaviti u kratkom roku, nezadovoljavajući poslovni odnosi, mobing, neadekvatan posao itd. ), stresne situacije u porodici (problematična ponašanja dece, razdor u partnerskom odnosu, gubitak bliskih ljudi), u odnosima (prekidi, konflikti, izolacija od drugih ljudi), velike životne promene (selidbe, dobijanje dece, odvajanje od porodice, venčanja, promene fakulteta, posla, države življenja). Dakle, navela sam neke, ali lista je preduga svega onoga što nam može biti stres, i kao što se vidi iz primera to mogu biti i negativni i pozitivni dogadjaji.
I kako onda neke situacije od ovih ćemo doživeti kao stresne, a neke ne? Tu se priča komplikuje. To zavisi od mnogo faktora, ali izdvojićemo najvažnije- količina stresa i naši trenutni kapaciteti da se sa tim stresom nosimo. Nije isto ukoliko u istom trenutku dobijemo dete, selimo se u drugu državu i vlada korona virus i ukoliko smo prešli sa jednog posla na drugi. Količina stresa je veća tamo gde je veći broj stresnih dogadjaja. Da li to znači da osoba koja ima manju količinu stresa ipak može visokostresno reagovati na to? Da. To zavisi od naših kapaciteta da se sa tim stresom nosimo. Ne radi se o tome da je neko razmažen, a da je druga osoba natprirodno biće, već se radi o različitim kapacitetima i resursima date osobe u datom trenutku. Verujem da je jasno šta je količina stresa, ali hajde da vidimo šta su to kapaciteti i resursi. Naši kapaciteti da se nosimo sa stresom jesu neke mentalne veštine i snage poput - sposobnosti emotivne regulacije (razvija se još u ranom dobu), alati vezani za prepoznavanje simptoma stresa, alati za umirivanje i davanje sebi podrške, organizacione veštine poput planiranja, kapacitet da tražimo podršku od drugih i sl. Resursi su ono što nam je dostupno u datom trenutku, a što možemo da iskoristimo kao antistres- kvalitetni odnosi, vreme za odmor, san, ishrana itd. Deluje možda matematički, ali je zgodno za razumevanje- što manja količina stresa u kombinaciji sa dobrim kapacitetima i resursima- super rezultat. Ukoliko je veća količina stresa u kombinaciji sa dobrim kapacitetima i resursima možda će biti potrebno malo više vremena ili truda da ovaj stres prevladate. Ukoliko je manja količina stresa u kombinaciji sa manjim kapacitetima i resursima- odlično mesto da zastanete i da probate da radite na tome. Ukoliko je veća količina stresa u kombinaciji sa manjim kapacitetima i resursima- ni tada nije strašno, tada ljudi obično krenu u psihoterapijski proces i ne samo što prevladaju stres, već im "gratis" ostanu razvijeni kapaciteti i za mnoge druge stvari u životu, a ujedno i nauče i istraže mnogo toga o sebi.
Sada kada razumemo zašto neke situacije doživljavamo kao stresne, a druge ne, ili neko od nas da, a neko ne, hajde da vidimo zašto i kada dodatno sebi otežavamo. To se često dešava u situacijama kada postoji odredjena količina stresa, mi je prepoznajemo, ali zanemarujemo (ma nije to ništa), nismo usmerili svoje kapacitete i resurse da to prevladamo, već smo dodatno ''nagazili sebe'' - možda sa dodatnim nekim zahtevom, perfekcionističkim idejama, ili samo nebrigom o sebi i svom telu. Dakle, kada primetiš da se stres javlja- a njegovi simptomi su- fizički (povišen pritisak, umor, glavobolje i sl.), emocionalni (anksioznost, nervoza, preplavljenost, razdražljivost), psihološki (problemi sa fokusom, koncentracijom, teškoće u donošenju odluka)- tada nije vreme da sebi nakarikaš još jedan zahtev, očekivanje i sl. Tada je vreme da angažuješ svoje kapacitete i resurse dok stresni period ne prodje. Kapaciteti se angažuju kroz to što ćeš razdvojiti šta je ono što je u tvojoj moći, a šta nije, šta konkrektno možeš da uradiš i sastaviš plan narednih koraka, kako možeš biti sebi podrška kada se pojave teška osećanja. Pored toga, važno je da aktiviraš resurse- razgovore sa bliskim ljudima, redovan san, balansirana ishrana, periodi u prirodi ili u šetnji i sl.
Podjednako su važni i kapaciteti i resursi. Šetnja u prirodi daje samo kratkoročno olakšanje, ako nismo napravili neku vrstu plana za prevladavanje stresne situacije. I obrnuto.
Da li važno i kako vidimo sam stres? Da. Ukoliko stres posmatramo isključivo kao negativan period života u kome se mučimo i propadamo, verovatnije je da ćemo se manje angažovati da radimo na svojim kapacitetima i resursima. Sa druge strane, stresne situacije se mogu posmatrati kao životne poteškoće koje nas oblikuju i čine osnaženijima, mudrijima jer povećamo svoje kapacitete, gradimo svoje resurse i samim tim stičemo sve veće samopouzdanje u susretu sa životnim problemima.
Hajde da zajedno sumiramo šta je najvažnije kada razgovaramo o tome kako se nositi sa stresom:
